Naravio Piroćanac kapiju i kad je završio, zafali mu malo

ulja da podmaže šarke.

Misli Piroćanac kako sad da podmaže šarke da kapija ne

škripi a nema nikakvog ulja u kući.

Doseti se Piroćanac i naredi sinu da uzme flašu, ode kod

komšije i kupi ulje za podmazivanje.

Sin se snebiva, još nije naučio piroćanske štosove, pa pita oca:

– Kako da kupim bez para?

Otac prilično siguran da će moći bez para:

– Samo ti idi sine, ne trebaju ti pare.

Mali ode kod komšije, ovaj mu sipa litar ulja i zatraži pare.

Mali odgovori:

– Tatko nije dao pare.

– Onda nema ulja – reče komšija i vrati ulje nazad.

Klinac ode kući i vrati ocu praznu flašu i reče:

– Komšija neće da pokloni ulje, traži da mu platimo.

Piroćanac uze flašu, nagnu je nad šarku i odgovori sinu:

– Jesam ti rek’o da ne treba pare, ima taman da podmažem šarke.