Interesuje dedu da li ga baba voli pa mu drugari , šereti iz Doma penzionera sa kojima provodi vreme, predlože:
– Idi ti lepo kući, simuliraj da si umro i po babinoj reakciji
možeš da znaš da li te još uvek voli.
Dodje deda kući, uradi kako su mu predložili a baba, kada je
videla dedu na podu i ne mrda, preskoči ga i pozove komšiju.
– Komšija, umro moj deda.
U čemu da ga pokopam?
– U novom odelu što ste kupili kada ste onomad ženili sina.
– A, jok. Ti ćeš da ga obučeš.
Komšija se predomisli: Ipak ću ga pokopati u trenerci.
A šta da mu obujem?
– Svakako one svečane kožne cipele.
– Ma neee.
Ti ćeš da ideš u tim cipelama, njemu ću da obujem patike.
Kada je osvanuo dan sahrane baba glumi ucveljenu udovicu i
kobajagi plače naričući:
– Kuda ideš, kuda te nose, joooj?
– Skoči deda iz kovčega:
– Na Olimpijadu, pi*ka ti materina folirantska.
